Gradska Opština Barajevo

Прва насеља на територији општине Барајево појавила су се пре пет хиљада година, у доба неолита. Највеће неолитско насеље на територији барајевске општине било је у Барајеву и заузимало је простор од око 100 хектара, а налазило се на локалитету које је у археологији познат под именом Кремените њиве, крај пута Барајево - Липовица.

Најважније саобраћајнице на подручју општине су Ибарска магистрала, регионални пут Липовица – Космај и пруга Београд – Бар. Барајево је од Београда удаљено 27 километара (Ибарском магистралом), односно 24 км. пругом. Добре везе постоје и са општинама Лазаревац, Сопот, Младеновац и Аранђеловац. Разгранатом мрежом асфалтних путева центар општине повезан је са свих 12 села у општини.

У Услужном центру Градске општине Барајево грађани у непосредној комуникацији са службеницима остварују контакт, предају, оверавају документа, информишу се о свим питањима у надлежности општинске управе.

Многобројни извори на територији данашње општине били су предуслов настањивања на овом подручју. По предању у давна времена би речено: "бара је ово". Тако је настало и до данас остало име Барајево. Насеље се помиње у доба турске управе под именом Барај, а у време аустријске окупације под данашњим именом.