Градска Општина Барајево

Историја

Прва насеља на територији општине Барајево појавила су се пре пет хиљада година, у доба неолита. Највеће неолитско насеље на територији барајевске општине било је у Барајеву и заузимало је простор од око 100 хектара, а налазило се на локалитету које је у археологији познат под именом Кремените њиве, крај пута Барајево - Липовица.

У овим крајевима живели су Илири, Келти, а почетком нове ере Римљани. Период досељавања словенског станивништва у ове крајеве историјски је неразјашњен. Барајево се први пут помиње у катастарском попису који су извршили Турци 1536. године, као друго име за Барај (забележено 1528.године).

У време Првог српског устанка, овај крај је дао више знаменитих личности међу којима су најпознатији кнез Сима Марковић из Великог Борка, Павле Поповић из Вранића и велики јунак Милисав Чамџија, који је остао запамћен по томе што је први испред устаника ушао у београдску тврђаву Калемегдан.

У Великом Борку је 1805. године одржана прва Народна скупштина устаничке Србије. На Скупштини је установљен Правитељствујешћи совјет српски, први орган извршне власти у Србији. За председника Совјета изабран је прота Матеја А. Ненадовић, а за совјетника Београдске нахије Павле Поповић из Вранића. У Великом Борку, за време Првог српског устанка радила је и прва пошта у Србији.